Фудбалски клуб „Милош Поцерац 2013“ остварио је значајан успех освајањем титуле првака Градске фудбалске лиге Шабац – група „Поцерина“. Ово достигнуће је посебно вредно када се узме у обзир да су три фудбалске сезоне, почев од 2021/22., прошле без учешћа клуба у такмичењу. Подсећања ради, пре нешто више од једне деценије, клуб је играо у два, па чак и три ранга више, провевши две сезоне у Зони „Дрина“ надметајући се са неколико звучних имена – Лозница, Јединство (Уб), Будућност (Ваљево), ФАП итд. Узимајући у обзир и то да у последњих неколико активних сезона клуб није имао превише такмичарског успеха, освајање ове титуле представља изузетно значајно остварење. Међу свим првацима градских лига, имали су најбољи учинак у погледу броја освојених бодова у односу на максимални могући – 40 од 48. У 16 одиграних мечева, забележили су 13 победа, један нерешен резултат и два пораза, уз гол разлику од тачно +40 (58:18).
Група Поцерина ове сезоне је била несумњиво најнеизвеснија, са пет екипа готово изједначеног квалитета које су се дуго бориле за прве две позиције. Примера ради, на зимској паузи су ових пет тимова делила само три бода. У таквој конкуренцији наметнули су се фудбалери из Горње Врањске, нарочито током пролећа, када су успели да савладају све главне конкуренте и тако обезбеде прво место, са којим је дошао и пласман у Међуопштинску лигу “Поцерина”. На челу табеле провели су мало више од половине сезоне, коју нису могли испустити услед сјајног низа од девет узастопних победа. Тај низ им је најпре донео епитет јесењег првака, и то у последњем колу полусезоне, да би касније, уз победу у дербију 16. кола против Јелена (1:3), два кола пре краја првенства, донео и жељени коначни исход – титулу. Прекид тог победничког низа догодио се у последњем колу у Метлићу, у утакмици која није имала значај за коначан пласман ни за једну екипу.
Са поменутих 18 примљених голова Милош Поцерац се истакао најчвршћом одбраном. Са 58 постигнутих голова, односно просеком од мало више од 3,5 по мечу, нису били најефикаснији, али им је то било довољно за успех. Од својих противника мрежу су сачували на пет утакмица, а када су примали голове, никада их није било више од два по мечу. Поред Метлића и комшија из Мале Врањске, првак је располагао са најмлађом екипом у лиги, са просеком година од 26,62, а значајан број млађих играча имао је кључну улогу у тиму. Међу њима се издваја Стефан Митровић, једини са свих 16 одиграних утакмица, док је највише минута на терену провео Александар Ђурђевић, још један од млађих играча, са једним мечом мање. Никола Миливојевић је такође забележио 15 наступа, а уз њих су били и искуснији играчи попут Ђорђа Косанића и Срђана Стојићевића. Клупску листу стрелаца, сачињену од 15 различитих имена, предводио је Ђурђевић са 18 погодака, од којих је неколицина била из слободних удараца, и био је једини играч са двоцифреним бројем голова. Следе га Миливојевић и Стефан Дамњановић са по 7 голова, док су Станко Митровић и Огњен Ђурђевић постигли по 4 гола.
Први део сезоне тренер екипе био је Рајко Видић, док је други део посла био у рукама Рада Стојићевића. Успели су у редовима Милоша Поцерца да анимирају и привуку велики број играча. Укупно 26 их је бранило боје клуба, а њихова статистика – број одиграних утакмица, голови и минути, изгледају овако: Александар Ђурђевић (15 утакмица / 18 голова / 1292 минута), Стефан Митровић (16/2/1149), Ђорђе Косанић (14/1/1044), Никола Миливојевић (15/7/1015), Срђан Стојићевић (13/1/913), Иван Стојићевић (12/2/882), Александар Мијаиловић (10/0/855), Јован Живановић (10/0/839), Станко Митровић (12/4/799), Милош Враштановић (8/0/720), Ненад Живановић (9/1/709), Милан Милинковић (9/1/689), Влада Радовановић (8/1/663), Ненад Ранковић (8/2/638), Михаило Глигорић (8/0/601), Огњен Ђурђевић (11/4/568), Стефан Дамњановић (7/7/558), Предраг Живковић (6/0/403), Ненад Стојићевић (9/0/389), Страхиња Ристић (4/2/256), Богдан Стојићевић (6/0/200), Стевица Митровић (4/1/161), Слободан Митровић (4/0/134), Жељко Богојевић (6/0/127), Стефан Стојићевић (4/0/124) и Иван Дамњановић (3/0/110).
