Откако се у Доњем Црниљеву поново покренуо клуб под именом Рудар, уз мали “додатак” у виду “ДЦР 2017″, он се није превише истицао у резултатском погледу. Четврто место у сезони 2020/21. са осам клубова био им је најбољи пласман. Циљеви су били другачије постављени и најбитније је било дружење, но кад се поклопе неопходни фактори, тада и резултат дође. Као да су најавили да ће тако нешто бити случај када су у пролећном делу прошле сезоне заиграли много боље освојивши 16 бодова, насупрот шест колико су имали после првог дела. Додуше, вероватно да је и њима било тешко да замисле да ће то довести до тога да овогодишње такмичење заврше као једина непоражена екипа у обе лиге у организацији Градског фудбалског савеза Шабац. На 12 утакмица су излазили као победници и шест пута су делили бодове са противником, што свеукупно даје 42 освојена бода уз најбољу гол разлику од +40 (56:16). И код куће и на страни били су најуспешнији, уз посебно истицање резултата на свом терену где су осам пута славили и само једном играли нерешено, и то у последњем мечу са Јеленом (1:1).
Врх табеле ГФЛ “Поцерина” запосели су у самом финишу јесени, тачније у 8. колу. Од тада па до краја првенства били су једини лидер. Највећа предност износила им је шест бодова, коју су стекли пред међусобне утакмице са најближим ривалима. У оба та меча су били у позицији да морају да јуре резултатски дефицит, у чему су били успешни и због тога су мирне главе могли да уђу у последње коло знајући да је наслов првака њихов.
Међу 12 остварених победа, највиша је је била она прва коју су остварили. Тада су, у 3. колу, поразили Галеб са високих 8:0. Са 16 примљених голова шампион има далеко најбољу одбрану. Нити једном противнику нису дозволили да постигне више од два голова, приликом чега су у шест мечева у потпуности сачували своју мрежу, а само један примљени им се десио осам пута. Нису најефикаснији тим лиге, тај епитет је припао Младости Св. (72:56), али ипак имају бољу гол разлику (40:38). Победе које су нанизали од 3. до 11. кола, за укупно девет везаних, чини њихову серију далеко најдужом у Поцерини и једнако вредном као ону коју је остварио Торпедо у Мачви.
Екипа Рудара трећа је по просечној старости играча са вредношћу од 26,33 година. На свим утакмицама играо је једино Марко Мандић, мада највише одиграних минута има Иван Томић (1530) који је и најбољи стрелац са 15 погодака. Тај учинак га чини тек петим стрелцем лиге, али су зато голови у редовима шампиона распоређени на 13 играча, од којих се још истиче и 10 голова Лазара Симића, шест од стране Милоша Јовановића, док су се по четири додали: Радојко Дамњановић, Огњен и Ненад Матић. Капитенску траку у највећем броју случајева “задуживао” је Дејан Мићић (14), да би се у четири наврата она налазила и на руци Ивана Томића.
Тренер екипе током целе сезоне био је Дарко Ђурић. Појединачан број наступа, голова и укупно одиграних минута 27 играча доносимо у наставку: Марко Мандић (18 утакмица / 0 голова / 1514 минута), Иван Томић (17/15/1530), Милош Јовановић (17/6/1217), Дејан Мићић (16/1/1165), Огњен Матић (16/4/830), Дејан Матић (15/0/1350), Немања Мирковић (15/1/917), Ненад Матић (15/4/596), Стефан Анђелић (14/3/1178), Вук Станисављевић (14/2/1030), Радојко Дамњановић (14/4/956), Дејан Васић (13/0/1096), Никола Новаковић (13/1/773), Лазар Симић (10/10/757), Душан Томић (8/0/613), Предраг Маринковић (8/3/565), Александар Пајић (7/0/177), Марко Јанковић (6/0/540), Јован Томић (6/1/198), Михаило Лазаревић (5/0/205), Марко Јовановић (4/0/122), Страхиња Павловић (2/0/180), Стефан Николић (2/0/45), Александар Лазаревић (1/0/90), Александар Лукић (1/0/90), Небојша Томић (1/0/32), Раде Пајић (1/0/10).
